Templarski red je na početku bio bratstvo devet vitezova

 

1118-1119.

Zvanični početak i pojava Reda Hrama

Devet vitezova predvođeni Igom de Pejenom, prvim templarskim Velikim Majstorom, predstavljaju se Kralju Boduenu II od Jerusalima.

1119-1128.

Prvih devet vitezova ostaje u Svetoj zemlji.

1128.

Do tada, prvi templari se vraćaju iz Svete zemlje.

Započinje neviđeni uspon i uticaj reda.

1129. Januar

Sabor u Troa.

Ustanovljena Pravila Templarskog Reda.

1130.

Bernar od Klerova dovršava “U slavu novog viteštva”.

1139.

Dovršeni templarski zakmovi u Svetoj zemlji: Bagra, Darbask, Destroa, La Roš, de Rusel i Port Bone.

1149-1150.

Gaza dodeljena Templarima.

1153.

Smrt Bernara od Klervoa.

1160. leto

Hijerarhijske odredbe dodate Templarskom pravilu.

1160. jesen

Odredbe o svakodnevnom monaškom životu, sastancima odeljka i pokajanju dodati Pravilima.

1191.

Sedište Templara na Latinskom Istoku preneseno u Akru.

1191-1192.

Templari zauzimaju Kipar.

1217-1221.

Izgradnja Atlita (Hodočasničkog zamka), glavne templarske tvrđave u Svetoj zemlji.

1257-1267.

Dodatna pravila o pokajanju dodata Templarskim pravilima.

1291. Avgust

Akra pada pod Mameluke.

Templari se evakuišu iz Atlita i Torteze.

13.10.1307.

Prepad u zoru i hapšenje Templara u Francuskoj.

27.10.1307.

Papa naređuje svim hrišćanskim kraljevima da pohapse Templare.

1308.

Templari isleđivani i pozatvarani u raznim krajevima.

1309. Avgust

Započinje rad Papske komisije u Francuskoj.

1310.

Započinju suđenja protiv Templara.

1311.

Sabor u Beču. Templarski Red formalno raspušten prvom papskom bulom, Vox in excelso, ali optužbe protiv reda “nisu dokazane”.

1312.

Druga papina bula, Ad providam, prenosi imovinu Templara na Red Hospitalaca.

1314. Mart

Poslednji templarski Veliki Majstor, Žak de Mole i Preceptor Normandije, Žpfroa de Šarnej, spaljeni na lomači.

Današnji Red Hrama je osnovan u Francuskoj, 1705. godine, a zvanično rekonstruisan 1804. godine te priznat kao viteški red od svog pokrovitelja Napoleona Bonaparte 1805. Ovo priznanje je kasnije ratifikovao car Luj Napoleon III.

OSMTH ne tvrdi da je direktni potomak ili naslednik sredjevekovnog Reda koji je osnovao Ig de Pejen 1118. a raspustio papa Klement V 1312. godine, već je samo njime inspirisan.

Suprotno rasprostranjenom uverenju, Red nije masonska organizacija, niti održava veze zvanične ili druge prirode sa gore navedenim organizacijama.

OSMTH uživa versku zaštitu Njegovog blaženstva, Prepodobnog Teodosija, mitropolita (u penziji) Sjedinjenih Američkih Država i Kanade, kao i kraljevsko pokroviteljstvo Njenog Kraljevskog Veličanstva princeze Elizabete od Izenburga i Bidingena, princeze od Šlezvig-Holštajn-Sonderburg-Gliksburga.