ORDO SUPREMUS MILITARIS TEMPLI HIEROSOLYMITANITM

SWISS FEDERAL REGISTRY NUMBER CH-660.1.972.999-4

VITEZOVI TEMPLARI SRBIJE

 

POGROM

ПОГРОМ

17.-18. МАРТ 2004.

КОСОВО И МЕТОХИЈА

 

ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ

 

У марту 2016. године навршило се дванаест година од мартовског погрома на Косову и Метохији. У марту 2004. године у насиљу албанских терориста погинуло је неколико десетина људи;

 

• 900 људи претучено и тешко повређено;

• 935 српских, ромских и ашкалијских кућа запаљено и оштећено;

• 3.870 становника протерано;

• 6 градова и 10 села етнички очишћено;

• 35 верских објеката Српске православне цркве срушено и уништено, од чега 18 споменика од посебног културног значаја;

• више православних гробаља оскрнављено;

• уништене многобројне матичне књиге, сведоци вековног трајања Срба на Косову и Метохији;

• у 33 појединачна акта насиља учествовала 51.000 људи;

 

За ове злочине још нико није одговарао!

 

У мартовском погрому убијено је деветоро Срба: Драган Недељковић (Призрен), Златибор Трајковић (Косово Поље), Добривоје и Боривоје Столић (Драјковце), Боривоје Спасојевић и Јана Тучев (Косовска Митровица), Тонче Милосављевић  и Ненад Весић (Липљан), Слободан Перић (Гњилане).

Рањено је 143 Срба.

 

У Чаглавици, селу надомак Приштине, 15. марта 2004. године рањен је дечак Јовица Ивић и у тешком стању пренет у болницу у северном делу Косовске Митровице. Истог дана мештани села, као и осталих насеља у околини (Грачаница, Сушица, Лапље Село, Преоце) започињу протесте. Војници КФОР-а претресају српска села, а Срби блокирају магистралне путеве према Скопљу и Гњилану.

 

У ноћи између 16. и 17. марта електронски медији на албанском језику известили су о погибији тројице албанских дечака који су се утопили у реци Ибар, у селу Чабра крај Зубиног Потока. Према тим информацијама дечаци су наводно бежали пред српским младићима и били тобоже принуђени да спас потраже у набујалој реци.

 

Портпарол УНМИК полиције, међутим, демантовао је да су албански дечаци настрадали бежећи од Срба, и оценио да је насиље на Косову и Метохији унапред планирано, те да је трагична смрт албанске деце искоришћена као повод за етничко чишћење Срба.

Савет безбедности УН, ЕУ, САД и НАТО осудили су насиље над Србима као етничко чишћење, али кривци никада нису кажњени.

 

ПРИЗРЕН

Све цркве и објекти СПЦ уништени су 17. и 18. марта. Наредних дана било је додатних напада, пљачке и уништавања.

 

 

• Храм Богородице Љевишке (XIV век) запаљен је изнутра, фреске из периода од XII до XIV века тешко су оштећене, олтарски простор оскрнављен, Часна трпеза поломљена;

 

• Храм Христа Спаса (XIV век) запаљен;

 

• Саборни храм св. великомученика Георгија (1856) спаљен је и миниран;

 

• Црква св. Николаја (Тутићева црква, из XIV века) запаљена изнутра;

 

• Црква св. Георгија (Руновићева црква из XVI века) запаљена изнутра;

 

• Црква св. Недеље (XIV век, касније реконструисана) спаљена;

 

• Црква св. Пантелејмона (XIV век, касније реконструисана), спаљена;

.

• Црква св. Козме и Дамјана (XIV век, касније реконструисана), спаљена.

Црква св. Недеље, Живињане код Призрена, минирана;

 

• Манастир светих Архангела (XIV век) опљачкан је и спаљен у присуству немачких војника који га нису заштитили;

 

• Православна богословија св. Кирила и Методија у центру града запаљена је као и Владичански двор и црквена зграда.

 

 

ОРАХОВАЦ

• Црква свете Недеље (1852) и парохијски дом у селу Брњача су запаљени.

 

ЂАКОВИЦА

• Црква успења пресвете Богородице (XVI-XIX век) запаљена је као и стари и нови парохијски дом, а потом сравњена са земљом;

• Два звоника Саборне цркве свете Тројице, који су преживели минирање у лето 1999. године, сравњени су са земљом; наредних дана разнети су остаци цркве и на њеном месту направљен парк, у скрнављењу православних храмова учествовало је око 5.000 екстремиста;

• Црква св. Лазара у Пискотама код Ђаковице потпуно је уништена, као и околно гробље;

• Црква св. Илије код Бистражина оштећена 1999. године, потпуно је уништена експлозивом.

 

 

СРБИЦА

• Манастир Девич (XV век) спаљен је до темеља, а гробница св. Јоаникија Девичког оскрнављена. Уништено је двадесетак помоћних манастирских зграда (конаци, складишта, штале). У скрнављењу манастира учествовало је око 2.000 екстремиста.

 

ПЕЋ

• Црква св. Јована Претече (Митрополија, са парохијским домом и свештеничким становима) запаљена је.

 

• Црква пресвете Богородице, у Белом Пољу код Пећи, запаљена у лето 1999. године, а крајем 2003. обновљена заједно са двадесетак повратничких домова, поново је оштећена подметањем пожара. Поред цркве запаљен је и парохијски дом.

 

УРОШЕВАЦ

• На Саборни храм цара Уроша бачене су три ручне гранате, подметнут је пожар. Најмање 19 војника КФОР-а и УНМИК полицајаца рањено је при одбрани цркве. Разорено је и градско гробље. У немирима је учествовало око 1.500 Албанаца који су уништили све око себе – православну цркву у граду и пет српских домова.

 

• Црква св. Илије у селу Варош, уништена је као и локално гробље.

 

• Црква св. Петра и Павла у Талиновцима запаљена је, а уништено је и православно гробље.

 

• Црква пресвете Борородице у селу Совтовић уништена је заједно са православним гробљем.

 

• Три цркве поред Урошевца, које су чували грчки војници, остављене су без заштите пред масом наоружаних Албанаца, а грчки војници повређени.

 

 

КОСОВСКА КАМЕНИЦА

• Православна црква каменована је и разбијена су стакла на прозорима. Неколико околних српских кућа је демолирано.

 

ШТИМЉЕ

• Црква св. архангела Михаила у Штимљу, саграђена 1920. (на брду изнад градића), запаљена је, као и једна српска кућа.

 

ПРИШТИНА

• Албански екстремисти насрнули су на стару православну цркву у насељу Теслиџе – отварана је ватра из аутоматског оружја, пет српских породица и свештеник евакуисани су из цркве, а повређен је један инострани полицајац у покушају да спасе храм. Црква је запаљена, заједно са парохијским домом, а поред ње и канцеларија стране хуманитарне организације и три возила УНМИК. У цркви је изгорео вредан иконостас у дуборезу, десетине икона и целокупна црквена архива.

 

• Срушен је храм св. Николе (почетак XIX века) у Приштини.

 

КОСОВО ПОЉЕ

• Црква св. Николе (1940.) запаљена је и оскрнављена, а унутрашњост храма потпуно демолирана.

• Црква св. Катарине у Бресју оскрнављена је а потом и опљачкана.

 

ВУЧИТРН

• Црква св. Илије (XIX век), опљачкана и делимично уништена у јуну 1999. године, потпуно је спаљена, као и православно гробље поред цркве и парохијски дом и помоћне црквене зграде.

 

ОБИЛИЋ

• Албански екстремисти су запалили аутомобилске гуме у цркви св. Михаила у Обилићу, а  спаљене су бројне српске куће и станови.

 

ЈУЖНА МИТРОВИЦА

• Црква св. Саве паљена је у два наврата. Вандали су бацили молотовљев коктел у двориште храма, запалили и свештенички дом у црквеној порти. Запаљене су и српске куће.

 

ПОДУЈЕВО

• Црква св. Андреја у Подујеву, саграђена 1929. године, потпуно је уништена заједно са гробљем. Источни део храма је миниран,  звоник потпуно уништен, као и зид око цркве. Официр КФОРА саопштио је да су Албанци ископавали посмртне остатке Срба  и разбацивали их наоколо.

 

СВИЊАРЕ

• Српско село Свињаре потпуно је уништено. Око 150 домова је опљачкано, а спаљена је и већина српских имања. Целокупно становништво је протерано.

 

Православне цркве и манастири на територији Косова и Метохије су и даље изложене вандализму и уништавању од стране албанског живља. Не прође дан да неки од црквених објеката не осване исписан графитима, у манастирска дворишта албанско живље баца ђубре, руше се намерно и циљано зидови и ограде манастирских и црквених дворишта, монаси и свештеници су изложени малтретирању и насиљу а цркве и манастири често бивају опљачкани и по неколико пута.

 

И непокретна добра и људство Српске православне цркве, као и српско становништво на КиМ свакодневно трпе различите облике насиља који им онемогућавају нормалан живот.

 

 

Срушене и запаљене српске цркве и манастири 17, 18 и 19. марта 2004. године

 

1. Манастир Девич, Србица, 1434. год

2. Манастир Светих Арханђела, Призрен, XIV век

3. Саборна црква Светог Ђорђа, Призрен, 1887.год

4. Црква Ваведења, Бело Поље, Пећ, XVI, XIX век

5. Црква Светог Николе, Приштина, XIX век

6. Црква Успења Богородице, Ђаковица, XVI, XIX век

7. Црква Светог Краља Уроша, Урошевац, 1933. год

8. Црква Богородице Љевишке, Призрен, 1306/1307. год

9. Црква Светог Николе (Тутића), Призрен, 1331/1332. год

10. Црква Светог Спаса, Призрен, 1330. год

11. Црква Ваведења - Свете Недеље (Маркова), Призрен, XIV век

12. Црква Светог Ђорђа (Руновића), Призрен, XVI век

13. Црква Светог Саве, Косовска Митровица, 1896. год

14. Црква Светог Андреја Првозваног, Подујево, 1930. год

15. Црква Светог Николе, Косово Поље, 1940. год

16. Црква Светог арханђела Михајла, Штимље, 1922. год

17. Црква Светог Пантелејмона, Призрен, XIV, XX век

18. Црква Светих Врача, Призрен, XIV, XIX век

19. Црква Свете Недеље, Живињане, XVI, XIX век

20. Црква Свете Недеље, Брњачa, Ораховац, 1852. год

21. Црква Светог Лазара, Пискоте, Ђаковица, 1991/1994. год

22. Црква Светог Илије, Бистражин, Ђаковица, XIV век/1930. год

23. Црква Светог Јована Претече, Пећ

24. Црква Светог Јована Претече, Пећка Бања, 1997. год

25. Црква Светог Илије, Некодим, Урошевац, 1975. год

26. Црква Светог Петра и Павла, Талиновац, 1840. год

27. Црква Рођења Богородице, Софтовић, прва половина XX века

28. Црква Светог Пантелејмона, Доња Шипашница, Косовска Каменица

29. Црква Свете Катарине, Бресје, Косово Поље

30. Црква Светог Илије, Вучитрн, 1834. год

31. Црква Рођења Богородице, Обилић, XX век

32. Црква Светог Петра и Павла, Истoк, 1929. год

33. Црква Светe Петкe, Витинa

34. Зграда Богословије, Призрен, 1872. год

35. Зграда Владичанског двора, Призрен, XX век.

POGROM

17th – 18th March, 2004.

KOSOVO AND METOHIJA

 

CRIME WITHOUT PUNISHMENT

 

In March, 2016, it’s been twelve years from the March Pogrom in Kosovo and Metohija. In March, 2004, during the violence by Albanian terrorists several dozens of people have died;

 

• 900 people were beaten up and seriously injured;

• 935 Serbian, Romani and Ashkali houses were burnt and damaged;

• 3.870 inhabitants expelled;

• 6 towns and 10 villages were ethnically cleansed;

• 35 religious objects of Serbian Orthodox Church were demolished and destroyed, out of which 18 monuments of special cultural significance;

• Several orthodox cemeteries were desecrated;

• Numerous vital records were destroyed, evidence of centuries long existence of Serbs in Kosovo and Metohija;

• 51.000 people have participated in 33 individual acts of violence;

 

So far nobody has answered for the above-mentioned crimes!

 

Nine Serbs were killed in March pogrom: Dragan Nedeljković (Prizren), Zlatibor Trajković (Kosovo Polje), Dobrivoje and Borivoje Stolić (Drajkovce), Borivoje Spasojević and Jana Tučev (Kosovska Mitrovica), Tonče Milosavljević and Nenad Vesić (Lipljan), Slobodan Perić (Gnjilane).

143 Serbs were wounded.

 

In Čaglavica, village near Priština, on 15 March 2004, a boy, Jovica Ivić, was wounded and in serious condition transferred to the hospital in northern part of Kosovska Mitorvica. On the same day, the village inhabitants, as well as the inhabitants of other neighboring settlements (Gračanica, Sušica, Laplje Selo, Preoce) began their protests. The KFOR soldiers are searching the Serbian villages and the Serbs are blocking main roads to Skopje and Gnjilane.

 

During the night between 16th and 17th of March, the electronic media in Albanian language have reported on death of three Albanian boys, who have drowned in the river Ibar, in the Čabra village, near Zubin Potok. According to the information, the boys were allegedly running away from Serbian youngsters and they were seemingly forced to look for salvation in the swollen river.

 

However, the spokesman of UNMIK Police has denied that Albanian boys have died while fleeing from Serbs and gave his opinion that the violence in Kosovo and Metohija was planned in advance, so the tragic death of Albanian children was used as an excuse for ethnic cleansing of Serbs.

The UN Security Council, EU, U.S.A. and NATO have condemned the violence against Serbs as ethnic cleansing but the perpetrators have never been punished.

 

PRIZREN

All the churches and objects of Serbian Orthodox Church were destroyed on 17th and 18th of March. During next several days there were more attacks, looting and demolition.

 

•  Orthodox Cathedral of the Most Holy Mother of God of Ljeviš (XIV century) is burnt inside, frescos from the period from XII to XIV century are heavily damaged, altar area is desecrated, Lord’s Table is broken;

 

• Church of the Holy Saviour (XIV century) was burnt;

 

• Orthodox Cathedral of the Holy Great Martyr George (1856) was burnt and blown up;

 

• Church of St. Nicholas (Tutić Church), XIV century) burnt inside;

 

• Church of St. George (Runović Church, XVI century) burnt inside;

 

• Church of Saint Kyriaki (XIV century, later reconstructed) burnt;

 

• Church of St. Pantelemon (XIV century, later reconstructed), burnt;

 

• Church of Saints Kosmas and Damian (XIV century, later reconstructed), burnt.

Church of Saint Kyriaki, Živinjane near Prizren, blown up;

 

• Monastery of the Holy Archangels (XIV century) looted and burnt in the presence of German soldiers, who did not protect it;

 

• Orthodox seminary of St. Cyrillus and Methodius in the center of town was burnt together with the Bishop’s Court and church building.

 

ORAHOVAC

• Church of Saint Kyriaki (1852) and parish home in the village Brnjača were burnt.

 

ĐAKOVICA

• Church of the Dormition of the Most Holy Mother of God (XVI-XIX century) was burnt together with old and new parish house, then leveled with the ground;

• Two bell towers of the Collegiate Church of the Holy Trinity, which have survived blowing up in the summer of 1999, were leveled with the ground; during next several days the remainders of the church were carried away and a park was made on its place, around 5,000 extremists have participated in desecration of the churches;

• Church of St. Lazarus in Piskote near Đakovica is completely destroyed, as well as cemetery nearby;

• Church of St. Elijah near Bistražin which was damaged in 1999, completely destroyed with explosive.

 

SRBICA

• Devič Monastery (XV century) burnt to the ground, tomb of St. Joanikije of Devič was desecrated. Around twenty auxiliary monastery buildings were destroyed (refectories, storages, stables). Around 2,000 extremists have participated in desecration of the monastery.

 

PEĆ

• Church of St. John the Fore-runner and Baptist (Metropolia with parish house and apartments of priests) was burnt.

 

• Church of the Entry of the Most Holy Mother of God into the Temple, in Belo Polje near Peć, burnt in the summer of 1999, and reconstructed in 2003, together with around twenty homes of returnees, now was damaged again by fire. The parish house was burnt beside the church.

 

UROŠEVAC

• Three hand grenades were thrown on the Cathedral Church of the Holy King Uroš, the fire was set. At least 19 KFOR soldiers and UNMIK policemen were wounded while defending the church. The town cemetery was destroyed as well. Around 1,500 Albanians participated in riots, who have destroyed everything around them – Orthodox church in the town and five Serbian houses.

 

• Church of St. Elijah in the village Varoš was destroyed as well as the local cemetery.

 

• Church of St. Peter and Paul in Talinovci was burnt and Orthodox cemetery was destroyed.

 

• Church of Nativity of Blessed Virgin in Softović village was destroyed with the Orthodox cemetery

 

• Three churches near Uroševac, protected by Greek soldiers were left without protection before the mass of armed Albanians and the Greek soldiers were injured.

 

KOSOVSKA KAMENICA

• The Orthodox church was stoned and the glass on windows were broken. Several Serbian houses in vicinity were demolished.

 

ŠTIMLJE

• Church of St. Archangel Michael in Štimlje, built in 1920 (on the hill above the the little town) was burnt as well as one Serbian house.

 

PRIŠTINA

• Albanian extremists have attacked the old Orthodox church in the Teslidže neighborhood – the fire was opened from the automatic weapon, five Serbian families and the priest were evacuated from the church and one foreign policeman was injured while trying to save the church. The church was burnt, together with parish house, and by them also the office of a foreign humanitarian organization and three UNMIK vehicles. A valuable carved wood iconostasis has burnt in the church, dozens of icons and the entire church archive.

 

• The church of  St. Nicholas (beginning of XIX century) was destroyed in Priština.

 

KOSOVO POLJE

• Church of St. Nicolas (1940.) was burnt and desecrated and the interior of the church was completely demolished.

• Church of St. Catherine in Bresje was desecrated and then looted.

 

VUČITRN

• Church of St. Elijah (XIX century), which was looted and partially destroyed in June, 1999, was completely burnt, and Orthodox cemetery near the church, parish house and auxiliary church buildings were destroyed.

 

OBILIĆ

• Albanian extremists have burnt the car tires in the church of St. Michael in Obilić and they have burnt numerous Serbian houses and apartments.

 

SOUTHERN MITROVICA

• Church of St. Saba was burnt on two occasions. The vandals have thrown a Molotov’s cocktail in the yard of the church and burnt the parish house in the church yard. The Serbian houses were burnt as well.

 

PODUJEVO

• Church of St. Andrew in Podujevo, built in 1929, is completely destroyed with cemetery. The eastern part of the church is blown up, the bell tower is destroyed, as well as the wall around the church. A KFOR officer has reported that the Albanians have dug out the remains of the Serbs and thrown them around.

 

SVINJARE

• Serbian village Svinjare is completely destroyed. Around 150 homes were looted and majority of Serbian property was burnt. The entire population is expelled.

 

The Orthodox churches and monasteries in the territory of Kosovo and Metohija are still exposed to vandalism and destruction by Albanians. Almost every day some of th4e church objects is covered with graffiti, Albaninas are throwing garbage in the monastery yards, the walls and fences of the monastery and church yards are demolished on purpose and the priests are maltreated and churches and monasteries are frequently looted, some of them several times.

 

Both the immobile property and personnel of the Serbian Orthodox Church, as well as the Serbian population in Kosovo and Methohija are suffering various forms of violence, which is preventing their normal life.

 

 

Destroyed and burnt Serbian churches and monasteries on 17th, 18th and 19th of March, 2004

 

1. Monastery Devič, Srbica, built in 1434

2. Monastery of The Holy Archangels, Prizren, built in XIV century

3. Collegiate church of St. George, Prizren, built in 1887

4. Church of the Entry of the Most Holy Mother of God into the Temple, Belo Polje, Peć, Пећ, built in XVI, XIX century

5. Church of St. Nicholas, Priština, built in XIX century

6. Church of the Dormition of the Most Holy Mother of God, Đakovica, built in XVI, XIX century

7. Cathedral Church of the Holy King Uroš, Uroševac, built in 1933

8.  Orthodox Cathedral of the Most Holy Mother of God of Ljeviš, Prizren, built in 1306/1307

9. Church of St. Nicholas (Tutić Church), Prizren, built in 1331/1332

10. Church of Holy Salvation, Prizren, built in 1330

11. Church of Entrance of the Theotokos into the Temple - Saint Kyriaki (Mark’s), Prizren, built in XIV century

12. Church of St. George (Runović Church), Prizren, built in XVI century

13. Church of St. Saba, Kosovska Mitrovica, built in 1896

14. Church of St. Andrew the First-called, Podujevo, built in 1930

15. Church of St. Nicholas, Kosovo Polje, built in 1940

16. Church of St. Archangel Michael, Štimlje, built in 1922

17. Church of St. Pantelemon, Prizren, built in XIV, XX century

18. Church of Saints Kosmas and Damian, Prizren, built in XIV, XIX century

19. Church of Saint Kyriaki, Živinjane, built in XVI, XIX century

20. Church of Saint Kyriaki, Brnjača, Orahovac, built in 1852

21. Church of St. Lazarus, Piskote, Đakovica, built in 1991/1994

22. Church of St. Elijah, Bistrižanin, Đakovica, built in XIV century/1930

23. Church of St. John the Fore-runner and Baptist, Peć

24. Church of St. John the Fore-runner and Baptist, Pećka Banja, built in 1997

25. Church of St. Elijah, Nekodim, Uroševac, built in 1975

26. Church of St. Peter and Paul, Talinovac, built in 1840

27. Church of Nativity of Blessed Virgin, Софтовић, built in first half of XX century

28. Church of St. Pantelemon, Donja Šipašnica, Kosovska Kamenica

29. Church of St. Catherine, Bresje, Kosovo Polje

30. Church of St. Elijah, Vučitrn, built in 1834

31. Church of Nativity of Blessed Virgin, Obilić, built in XX century

32. Church of St. Peter and Paul, Istok, built in 1929. год

33. Church of Saint Paraskeve, Vitina

34. Building of Seminary, Prizren, built in 1872

35. Bishop’s Court building, Prizren, built in XX century.

Registrator Registra udruženja koji vodi Agencija za privredne registre, na osnovu člana 27. Zakona o udruženjima ("Službeni glasnik RS" br. 51/09), i člana 15. stava 1. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre ("Službeni glasnik RS", br. 99/2011 i 83/2014), odlučujući o registracionoj prijavi Udruženje "Vitezovi Templari Srbije".

 

Naziv: Udruženje "Vitezovi Templari Srbije"

Matični broj: 17372408

O.S.M.T.H. - Vitezovi Templari Srbije

Poštanski fah 143 - Pošta 6, 11000 Beograd, Srbija

Zdravka Čelara 12, 11000 Beograd, Republika Srbija

Izvod iz registra u Ženevi:

Ordo Supremus Militaris Templi Hierosolymitani (OSMTH) je nevladina organizacija Ujedinjenih Nacija (NVO) sa registracijom u Ženevi, Švajcarska.

Švajcarski savezni registracioni broj CH-660.1.972.999-4

 

NAPOMENA: Postoji više od 1700 grupa u svetu koje sebe nazivaju "Templari" ili "Vitezovi Templari" što je naziv koji oni mogu slobodno da koriste. OSMTH (Suvereni Vojni Red Jerusalimskog Hrama) međutim, nije povezan ni sa jednom od njih i naše oznake i grb su zaštićeni registracijom oznaka.

Copyright @ 2015. Ivkovic Design. All Rights Reserved